Вијам те по пољу,Пољу снова, пусте наде
И устима пуним сољу
Молитва се тиха краде,
Па те у постељу меку
Из наручја свога сместим;
На ту годину далеку
Час завапим, час се жестим...
Што је тако брзо прошла,
Што још није причекала,
Поново ми није дошла,
Поново ми тебе дала?
Чедо моје негде сетно
Бар кад усниш мени сврати
Да нам прођу бар тад сретно
Сви ти изгубљени сати.
У пахуљи првој тражи,
У маслачку пуном росе,
У кишици што тло влажи
Моје руке, моје косе.
А у небо кад задубиш
Своје свевидеће очи
И кад облак чежњом љубиш
Тај ће уздах мени доћи.
Дете драго жељно вазда
Не даривај срце болу,
Судба тврђавице сазда
Ал биће трпезе на столу,
Јер за свако горко јуче,
Исплакане океане,
Неко сутра конце вуче
И донеће срећне дане.
