slike pesnika

Јелена Трајановски Станковић – НЕКОМ ЧЕДУ



jelena trajanovski stankovic nekom ceduВијам те по пољу,
Пољу снова, пусте наде
И устима пуним сољу
Молитва се тиха краде,
Па те у постељу меку
Из наручја свога сместим;
На ту годину далеку
Час завапим, час се жестим...
Што је тако брзо прошла,
Што још није причекала,
Поново ми није дошла,
Поново ми тебе дала?
Чедо моје негде сетно
Бар кад усниш мени сврати
Да нам прођу бар тад сретно
Сви ти изгубљени сати.
У пахуљи првој тражи,
У маслачку пуном росе,
У кишици што тло влажи
Моје руке, моје косе.
А у небо кад задубиш
Своје свевидеће очи
И кад облак чежњом љубиш
Тај ће уздах мени доћи.
Дете драго жељно вазда
Не даривај срце болу,
Судба тврђавице сазда
Ал биће трпезе на столу,
Јер за свако горко јуче,
Исплакане океане,
Неко сутра конце вуче
И донеће срећне дане.



Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза