и његов талог узнемирени
од најезде отворених очију чуђења:
гдје бијеху сви ти спомени...
док оно разрогачено около лута
и талог са дна уздиже врху,
сјећања у њему похрањена
са сликама новим чине сврху...
и неће се моћи никада више
под надстрешницу сакрити од кише
сиромах врабац мокрога перја
и његов цвркут што цвркуће све тише...
и моја слика улаштена
улази у твоју очињу дупљу;
сажима језгро око себе
и нуди сву себе за једну рубљу.
