што циганка у торби носа
за срећу и рјечитост силну;
тражићу, а питаћу је
шта је то за шта гину
јунаци од срца тврда
и одана кано што вода
која увијек одлази,
али се и не враћа без плода...
за шта да гинем кад све сам
погубила успут, олако,
те тек сада видјех занијемјела,
на рачви стојим наопако.
