гледам у овај свијет са крова;
немам ја за то дара
да дам за њег ни оку снова...
на широки диван широко ћу лећи
и позвати тебе да чарамо лажи,
за људе, можда, неистина
док за мене сан све дражи..
пружаћемо руке небу,
љубити се из даљине,
док год земља дише с нама
јести ћемо плоде њине..
и, нећу да знам ко је тат,
а ко врли јунак зао;
не вјерујем ником више ни слово;
хајде да се играмо док свијет није пао..
