на длану је остао мокар траг
руку у грчу што се грлише,
без ријечи о растанку, а
он ту све вријеме бијаше...
и дуго се гледаше у сјенила ока,
код ње плаво, са нешто жутог срока;
код њега зелени одсјај од лампе
гледаше на руци јој свезане ешарпе
неспретно махнуше једно другом
као одвећ другови добри,
а тако би радо да се исплачу
на рамену које бодри...
