О, проклета ноћикад ми се прикрадеш,
тихо и нечујно,
кад ме пробудиш,
устукнем и поклекнем
пред твојим црним речима.
Око мене зле мисли се роје,
у тамне пределе твој глас ме зове.
Нисам богзна шта.
Слуга сам твој,
црна господарице
начичкана подвалама и издајством.
Лишила си ме свих речи
и засула путеве помрчином густом.
Знам, нећу добро проћи.
Свака твоја реч је
кап крви што из мене капље.
О, срама!
Покажи милост и разумевање!
Прописи не постоје пресуду твоју
чекам.
И пљујем ја на твоје законе.
Ћути ноћи ил' говори тише!
Зашто лепша ниси, проклетнице?
У тешким ранама јауци пиште.
Проклетнице; зашто жалостиш ме?
(Из збирке Колимско небо)
