Слути несрећу, у свему види смрт,приковано тело болном тишином,
наговештај још једног зла
расте у месу, у набреклој жили.
Дрхтавица да л' је од хладноће
најежила кожу, помрачила дух,
или облик облака, или боја дана
мути вид, мрачи мисао и слух?
Обузе га немир у тој немој тмини,
као да ноћ скрива неке страшне претње;
од постеље тврде и од тешког сна,
дише под притиском нејасне стрепње.
Плаветнило пред очима бледи сетно;
види живот у бруталној реалности,
схватио је вечне смо играчке,
маглене душе – ништавило стварности
(Из збирке Колимско небо)
