Чувајте браћо родну нам груду
свето огњиште, кућни праг
ране закрпите на распуклој кори
из које вири злослутни враг.
Док нам очи дрхте испод паучине
много ће крви земљом потећи
киша тешких речи на главе ће пасти
и многа браћа у гроб тужни лећи.
Клечимо испод крова који јечи
у лудило нас тера његов глас
нека се изгуби бол, туга изгуби
устајте браћо у нама лежи спас.
Чујете ли браћо, то звоне звона
као миле птице распеваног јата
гледајте у небо, у небу је срце
руке Њега моле за Србина брата.
(Из збирке Капи модрине)
