Што садрже многу сен и светлост сјајну;
Две обилне сестре, пуне страшних чари,
Скривајући исту чудновату тајну.
О гласови, очи: црне, плаве жене!
О бисери нежни што вас љуља море!
Ја мрем а ви сјајте, будите вољене.
О ви светле тице, усред мрачне горе!
Јудита, наша је судба скоро иста,
Што се не би рекло, поредећ нам лице:
Сав бездани свемир у оку вам блиста;
Моја душа крије звездан понор цео,
Суседи небески ми смо, госпођице,
Пошто лепи ви сте а ја остарео.
