Ти оде пре свих, међу првима,
Као да си нас све победила.
Ниси кроз уста реч процедила
Како одлазиш од нас црвима.
О како ћутиш под тим дрвима
Где ти је место коб одредила
Да лежиш одсад сва побледила
Без трунке боје коју крв има.
Још увек си под мојим негама:
Проносим стазом воду кофама
И квасим зелен хум у жегама.
Нек јекне бар у овим строфама
Где је реч свака скоро појана
Твоје сад страшно име Бојана.
