Артур Рембо
У мени све јаче плаче
док над градом киша лије,
каква се то чама стаче
до срца што горко плаче?
О тише, тише, кише,
по земљи и по крову!
За срце што уздише
о тише, песмо кише!
Плаче, без смисла плаче
душа што је патња куша.
Зар неверство неко јаче?
Зар без смисла грца, плаче?
Најгоре су патње, чаме,
кад не зна зашто, с чега,
без љубави и без чаме
срце саме туге маме!
• Превео Данило Киш
док над градом киша лије,
каква се то чама стаче
до срца што горко плаче?
О тише, тише, кише,
по земљи и по крову!
За срце што уздише
о тише, песмо кише!
Плаче, без смисла плаче
душа што је патња куша.
Зар неверство неко јаче?
Зар без смисла грца, плаче?
Најгоре су патње, чаме,
кад не зна зашто, с чега,
без љубави и без чаме
срце саме туге маме!
• Превео Данило Киш
