Сеоце у планини,
драгих места радост,
уредне кућице са димњаком,
и звоно за оградом.
Језерце у долини, низ падину,
и јагода сплет на планини,
тајне вековне зарасле,
у мрежи алги од муслина.
Све цвета у завичају,
кантариона жутог богатство,
као жен-шен он је на крају,
са златним брком¹ братство.
Кедрови са бујним крошњама
и борови украшени,
а у брезовим шумама –
вргања царство мами.
Безброј печурака рујница,
шумских јагода и боровница,
и пастелних боја меда слике,
раскош природе разнолике.
Све нам даје земља плодна,
снагом пуни свемир,
ширина бескрајна видна,
и на ливади косидба.
Бујни разговор трава
и пшенична забава,
пољских различака плаветнило,
и мирисна свежина.
И све ме вуче на драга места,
и душа ка пољима стреми,
ка небу што у дугиним бојама блиста –
као птица да слободно полети.
На небеским острвима,
облацима небеско-плавих љиљана,
заувек остајем да живим
са тобом у Русији вољеној…
• С руског превела Оливера Шестаков
¹ Златни брк – лековита биљка са издуженим листовима која личи на мали кукуруз. Садржи широк спектар витамина, гвожђе, хром и бакар, који спречавају развој ћелија рака и утичу на јачање крвних судова. За њену лековитост везане су многе легенде
