slike pesnika

Бранко Миљковић – REQUIEM



branko miljkovic requiem
I
Моја је крв мој пут до тебе

прелудијум

То је земља авај понекад често
понекад исувише, баштина ветрова
и оних што имају мање него ништа
велика урна са пепелом једне
и заједничке смрти која се понавља
али не прегорева са временом никад
земља на коју ћете пасти челом
ви и ја и моје чело мој обрачун
са мном тај нокат неба и пејзаж задње
светлости, то су предели пресликани
са очију мртваца чије речи
залуд смо хтели да никад не оду са земље
све смо заборавили осим своје
властите смрти коју живимо

молитва

Треба се молити смрти за свој живот
а тишина ће сачувати скамењене лобање
за кишу лица и неба за врата
од песка и црне ће руже процветати
дуж путева отворених за све ветрове
којим долазе нерођени по своју смрт

II
Гледали смо како умиру стојећи
они које волимо сада видимо
мрак који не виде слепи склопите
очи да видите оне који су
дали вечној ноћи дан својих очију
они држе земљу на леђима и непокретне
никада их стићи нећемо о никада
никада се неће изједначити време
наше смрти и њихове вечито
бићемо раздвојени и мртви

poѕt ѕcrіptum

Црвене птице пиће нам с усана
видети их нећемо
вриштаће траве у облацима кржљавим
чути нећемо

III
Крв откуцава кораке и смрт
и једне вечери после живота
крв престане да буде птица постане
змија у трави па свуноћ деца плачу
мртви су на левој страни узалуд
упаљене ватре чекају њихов повратак
њихова ноћ са нашим даном меша се
не заборавите да то деци кажете

успаванка

То више дан није нити ноћ сном треба
дочекати разбојнике птице су небо
на југ однеле спавај они неће
доћи њихови кораци су тешки
спавај љубав иде градом на штакама
спавај ал им глас не сањај


IV
Ноћ је пуна мрачних анђела
уклета лађа
носи терет изгубљеног времена
и наше мртве пријатеље
у шуму без птица

требало је прећи море
време и простор који су се помешали
сада су за једну смрт далеко од сваке обале

светлост и сенка
играју на води
игру живота и смрти
далеко протиче река
вечита и узалудна
птице лете за ветром
и жене плачу на обали

човек пада на своју сенку
они су без сенке сишли у дубину
и без имена

за историју:

од слепог лица бродолома у њиховим
последњим очима створена је историја

поука за остале:

људи су мртви а не смртни сунце ће
проћи и кроз наше очи неизмењено

V
Узидали вас у зид невидљиви
и сви сте били спремни да умрете
једни у другима и било је тако
здраво чудна реко спаса
тражили вас залуд у мрачноме сплету
онесвешћених чула на граници
вас и изненађења нису вас нашли
збогом граде где се прекида моје сећање
сада сте мртви и ваше је тело
неопипљиво сећање и топла
прегршт земље прегршт Србије и нас

рефрен:

Уста су била испуњена песком и сви су ћутали
збогом граде где се прекида моје сећање
здраво чудна реко спаса


VI
Звездо црвена рано облака
марамицо крви у ноћи закључаној
црним кључевима где су мртваци
сахрањени једни другима под челом
смрти помножена са хиљаду гробова
јој на кордуну облаци су узели
цвет ватре из њихових руку које су
последњим покретом поделиле предео
на две тишине где плачу птице од пепела

poѕt ѕcrіptum

У земљи где се поштују сунцокрети
пали су лицем према истоку
чини ми се да сам и ја пао с њима
различит од онога што ћу рећи

VII
Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име
зеленгоро зачета у трбуху ветра
зелена горо неба и звездо моје крви
стране света су се отимале за њихову
смрт која је била почетак
а не крај путеви су их тражили
по целом свету нема их
профил њиховог одсуства чува
ноћ зеленгоре њихове су смрти
најдивнија сазвежђа на југу неба
земља мирише на мртве зеленгоро
чујем те ушима свога срца и њих
ту нико није умро ко је умро
звездо моје крви и њихове зеленгоре

VIII
За оне који су искористили смело
могућност умирања за оне који
су прекорачили преко свога леша за њихову
смрт тако потребну против смрти
за оне који су сада једно
јер свет је подељен људском кожом
на два дела а два и два су
један кад падне последња ноћ
за оне који су се утопили
у водама вечитог сна као што умре
сунце удну далеких пејзажа
закопано за оне чије су речи
никле из земље ко лек и буна
нека погну главе далеки сунцокрети


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта