радо се облачим свечано;
улицом и тргом волим да пролазим
кад свуда без људи је и празно.
не знам да ли је то знак упозорења
или је безазлено и чисто
што волим да се допаднем људима,
можда ми недостаје нешто,
али све дође на исто.
а, онда када се разочарам
навлачим спортске сокне и хлаче;
вучем се по стану неочешљана
и желим да у миру плачем.
и деси се то у једном дану,
сатен и овчија вуна
кад скидам сатен ражешчена
и докопам се овчијег гуња.
