господине, молим вас да се клоните мене, не желим више букете цвијећа да примам од вас;
ви нисте видјели како сијају моје зјене
кад пролазим крај вас, у тај исти час...
ви нисте знали да ноћи су моје понор жудње,
да моје сте свјетло док тумарам ходницима
свога тијела блудње
и безнадним повицима...
господине, на углу том не желим више да вас видим;
у трен када кочија моја прође покрај вас
склопићу очи са срца вриском
јет нисте знали како мени блиском
је жеља да постоји нада за нас...
