slike pesnika

Вера Радосављевић – МРАК У ДИВЉИНИ



vera radosavljevic mrak u divljini
Сумрак истечен
причу неречену прича
Дивљина виче
– Бежи
Горостас се уздигао
урла на сав глас
– Истерај из себе тај мрак.

Црно семе у муку и тами
снове тка на узораном пољу
Месец тихо броди
за њим ноћ предиво преде
кости голе облачи
у пуловер вунени.

Тескоба у дивљини пронађе пут
косци уморни
усијане сенке своје покрише 
топлим знојем земљу оросише
и утонуше у сан.

Поноћ узаврела
на месечини цаклија
гори трава
у нежности се купа камен
на сред зеленог луга.
Ноћ дахће као кукумавка
суша у душама косача
злобно се смеје
док кљун у зеленом грању 
веселу песму тражи.

Ловац са пушком вука спази
месечев осмех од страха 
низ гране се спусти
залутали свитац осветли пут 
озари лице мраку у дивљини.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта