Кћи сам дивљине,небо у мени спава,
порађање Сунца пратим,
усахло млеко под каменом ври,
вртлог у мени ствара.
Лепота рођења оплакује радост,
обилазак врхова разотркивен ветром,
разнесена сумња детета
у гласу војника четинара.
Камен у стени плодом се храни,
безгласни вук брата каже – Плеши!
