Професија професора је изузетно напорна и захтевна. Изискује пуно стрпљења, разумевања и непрестаног усавршавања. То је филозофија доживотног учења, филозофија доживотног преношења наученог на младе, како би били што спремнији за нове изазове неких будућих времена.
Такође, ова професија, пружа пуно радости и задовољства које само деца могу подарити.
Као професор српског језика и књижевности Љиљан Јарић је настојала да ученици негују писменост као знак лепог васпитања. Кроз упознавање са књижевним ликовима, њиховим животима, врлинама и манама, преносила је љубав према књизи као извору животне истине, као напитку од ког се расте, јача и постаје богат.
Циљ је ученике, који живе у овом и оваквом свету, научити да воле и негују свој језик и своју националну књижевност. Да негују дух толеранције и различитости. А нарочито да, пре свега, постану и остану добри људи.
Поезијом, том краљицом духа и душе, се бави дуги низ година. Поред писања поезија пише и рецензије на збирке поезије других песника, као и стручне анализе и осврте на песме које je инспиришу. Члан je жирија поетске групе Escritores sin Fronteras за песнике који не говоре шпански. Заступљена je и у великој антологији песника из целог света „Anthology Mediterranean Waves.“