slike pesnika

Љиљана Јарић – ЛЕПОТОМ ЗРЕ РЕЧ



ljiljana jaric LEPOTOM ZRE REC
Људске очи беху заливене тешким сном,
кад га Господ расцепи од јаве.
Не оћутах још знамења твога имена,
залуталих слова изнад моје главе.
 
Беше то време првих рањивих свитака 
и речи које везују небеске нити, 
снагом љубави цвећа и лекобиља.
Лепотом зре реч којом ће се дан хранити.
 
Низ ненавидно време речи се сливају, 
умире дан расцветалог априла.
Перо слути слова што се скривају,
у очима бео папир чека боју мастила.
 
Идући за мртвом тишином као после сна, 
у очима гнезди се песак времена,
чух молитву дана који призива сећања касна, 
мирис када тамјана, благост молитве,
слућена светлост небесна отопи срца камена.
 
Тражим те у извирима и увирима нашег лета,
у неизговореним речима за све наше сате, 
у световима који скривају мук и снове, 
у ветру кад заноћи међу љубави дланове,
тражим те у изгубљеном слову твога имена.
Куда да одем на крају пута окамењена,
Љубави безимена?




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта