slike pesnika

Љиљана Јарић – КАО ХОСТИЈУ СЈАЈ



ljiljana jaric kao hostiju sjajБолно родих слова, опет јутрос
док испод трепавица капље сан.
Да дамари крви у заносу потеку, чекам
на песнички да срок личе гласан,
зачаран, меланхолију точећи кô реку.

Стих кад засузи поново
над рањивошћу овога света,
стати наново, на распутин треба.
Четири стране бесчеловечности, где рачвају се
читати књигу истине, мојих руковета.

У језику ону наћи реч
која видари свебол људску, кристали сјај хостију,
Стопу човекову храбродушјем целивати
позвати здухаче, волшебнике,
љубведостојнике.

Из пепелишта разгрнути запретену реч,
умити њоме и лице и очи,
пробудити се из песка полусна
и знати кад сува суза точи.
Време је да у неком другом сну
пољубим своју илузију.





Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта