Дунаво тече жеђ обала гаси
и ја немиран као сви таласи.
У тамној ноћи мој се живот сиви
учите на мени како се не живи.
Учите на мени како се не воли
и како кад боли ни мало не боли.
Поново сунце, Дунаво се смири,
мирна је река у мени немири.
Кад своју главу угледах у води
стид ме је било што је на слободи.
