Боривој Вујић – МИСАО

Танким плаштом
прекривена мисао.
Непомична,
кроз маглу
попуњава сећања.
У празнини, опстају
посувраћене
слике прошлости.

Крај огњишта,
дечије лице
у простору смеха.
Сви око њега,
као фигуре
из снова,
измишљене,
погрешно постављене.

Боривој Вујић

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ

Претходно Следеће

Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.