Оштар прамац дрвеног чамца, нечујно
раздваја скраму од паперја на површини реке,
а вртлози из дубина изврћу залутала дебла,
одваљена са литица далеких Карпата.
Ветар разноси свилене грудве тополиног цвета,
што се лепи на огромним крилима сивих дропљи,
а оне узмичу гордо од пружених руку и гласа,
оних, што уморном реком некуда броде.
