slike pesnika

Боривој Вујић – КАЈАЊЕ СТАРЦА



borivoj vujic kajanje starca
Уморне руке набреклих вена,
укопавам у хладан песак.
Таласи изнова изглађују нарушени ред.

Дланови зуре у моје лице,
очима влажних сланих капљица.
Одраз спарушених бора на челу,
у кристалима пешчаног кварца.

Са обале видим силуету своју,
крај једра ослоњен на мисли.
Крчи прамцем плаветнило стаза,
испод таласа што пену ваља.

Неизговорене речи све дубље роваре,
као вреле шаке набреклих вена,
што кроз тло живог песка, жели да сакрије.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.