Посматрали су стари свет кроз узак процеп испод зида.
Затворени сви до једног, непрекидно су се гурали
да би уграбили погледом делић старог крајолика.
Прорез је веома узак, те морају потрбушке лежати,
кривити своје окоштале вратове у једну страну.
Зид је бесконачно дуг, висок и непремостив.
Са његове друге стране нема више људи.
Сада су сви заједно на једном месту.
Користе све своје благодети друштвеног бића.
Имају све што им треба до самоистребљења.
