Затворени сви до једног, непрекидно су се гурали
да би уграбили погледом делић старог крајолика.
Прорез је веома узак, те морају потрбушке лежати,
кривити своје окоштале вратове у једну страну.
Зид је бесконачно дуг, висок и непремостив.
Са његове друге стране нема више људи.
Сада су сви заједно на једном месту.
Користе све своје благодети друштвеног бића.
Имају све што им треба до самоистребљења.
