Твоје огромно тело у постељи,
посматрам већ неко време.
Мекано је и топло.
Полуотворена уста говоре да спаваш.
Крај тебе леже, неми, лаког сна.
Буди их присуство мога погледа,
пуцкетање зглобова и
пригушено шкрипање вратима.
Боривој Вујић – ДОК СПАВАШ
