у твојим очима видим себе.
Вековима се познајемо,
а да се нисмо срели.
Ти си половина мене,
ја сам твоје ребро.
Једно без другог
не можемо.
Тражимо се по скривеним хоризонтима,
залазимо у пределе непознате,
лутамо по неистраженим пределима свемира
само да би се нашли.
Сусрет тај концентрисаће читаву васиону
у једну тачку и цео свет радоваће се са нама.
Хармонија ће бити главна нота песме.
Задивићемо људе и звери,
смрт ће тада бити нема.
Господ ће нас благословити,
а Љубав ореолу даровати.
Тама обузела свет
Свет је постао мрачан.
Врлине су бачене у блато,
нема више Љубави, Вере и Наде.
Људи су окренули леђа Богу.
Па шта ја ту могу?
Могу да кажем да је срамота,
бити човек саздан по лику Бога,
а бити тако мали у величини коју нам
је Господ дао.
Бити ништа, а моћи бити све.
Бог нам је дао здравље,
дао нам је небо и земљу,
Љубав да влада између нас,
дао нам је Мир,
дао крила да полетимо високо.
Ми смо се окренули од њега,
исмејали све врлине,
погазили све што је свето,
срушили сваки храм који смо могли,
каљали се по сваком блату.
Опрости нам Боже грехе наше,
Мајко поред Сина што се молиш,
опрости Христе што на крсту стојиш,
опрости Цркво, опростите сви Свети,
нека нас Ваша молитва посвети.