Варлам
Шаламов је рођен 18. јуна 1907. године у граду Вологда у свештеничкој породици.
Био је руски песник и прозни писац. Након завршене средње школе, 1924. године
отишао је у Москву где је радио као кожарски радник. Од 1926. до 1928. године студирао
је на Московском државном универзитету одакле је избачен због скривања порекла
(навео је да је његов отац – инвалид, без навођења да је свештеник).
Због
својих уверења провео је седамнаест година у Стаљиновим затворима и логорима.
Рехабилитован је 18. јула 1956. године.
Оно што је
писац видео и преживео у логорима нашло се у збирци Приче са Колиме. Објавио је збирке песама: Огњило (1961), Шуштање лишћа
(1964), Пут и судбина (1967), Московски облаци (1972), Тачка кључања (1977)…
Примљен у
Савез писаца СССР-а 1972. године.
Умро је
18. јануара 1982. године у дому за старе и инвалиде. Сахрањен у Москви.
