slike pesnika

Јован Дучић – СОНАТА



jovan ducic sonata
Хтедох да ми љубав има лице сретно, 
Као речна нимфа, чије власи дуге 
Весело црвèне; али беше сетно, 
И косе јој беху тамне, кô у Туге. 

Хтедох да запевам млад дитирамб среће, 
А ја најтужнију испевах поему; 
Почнем да се надам, а осетим веће 
Неку слутњу давну, заспалу и нему. 

Тако нову жељу прати суза стара; 
Тако нова љубав у часима холим 
Неосетно ране старинске отвара –
Па ме страх да желим, и ужас да волим.

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.