slike pesnika

Јован Дучић – СОНАТА



jovan ducic sonata
Хтедох да ми љубав има лице сретно, 
Као речна нимфа, чије власи дуге 
Весело црвèне; али беше сетно, 
И косе јој беху тамне, кô у Туге. 

Хтедох да запевам млад дитирамб среће, 
А ја најтужнију испевах поему; 
Почнем да се надам, а осетим веће 
Неку слутњу давну, заспалу и нему. 

Тако нову жељу прати суза стара; 
Тако нова љубав у часима холим 
Неосетно ране старинске отвара –
Па ме страх да желим, и ужас да волим.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта