slike pesnika

Варлам Шаламов – ПЕСНИКУ

varlam salamov pesniku
У мојој тек минулој прошлости
На сунцу кад је пуцао камен,
Босоноги, прашњави табани,
И на њима моје земље пламен.

А стењао сам у стези мраза
Кад се нокат и месо раздвоје,
Длановима брисао сам сузе;
То не беше сан у праскозорје.

Поредио сам убоје и ране,
За све тражио право и наду,
У дану с именом за мучење,
Својствено само најцрњем аду.

Сломљен, длановима пуним страха
Држао сам тамне слепоочнице,
Слана од зноја моја кошуља,
Пуцала је кô на зими жице.

Кô звер сам режао над залогајем,
Чини се све је чудо из чудеса,
Кô да је сред шуме лист папира 
Пао сâм ненадано с небеса. 

Пио сам воду кô звер лапћући,
Квасећи нештруцане бркове.
Живео сам не месец, не годину,
Већ, реших, на сате, на тренове.

Свака ноћ ме увек изненади
Да смрт је обишла многе од нас,
А ја сам понављао стихове,
И опет јасно чуо Твој глас.

Шапутао сам их кô молитве,
И шкропио живом водом,
У души чувао слику из битке,
С њом ишао, звездом водиљом.

И то ми беше једина веза,
Тамо с неким другим животом
Где свет је гацкао у блату,
А смрт увек била ту за петом.

И усред тихог, магичног хода,
Поређења речи и слика,
Искушењем природа нас мами,
Из сваког угла замка велика.

Шта?! Никад није било злости,
Ни окрутности због мог убеђења,
Јер они ће одредити дан кад ћу
Разумети истину свог спасења.

И ја сам захвалан свом сећању
Што ме је носило кроз године,
Кроз ужарен камен и мећаву,
И ледену власт моје судбине.

И све Твоје спасоносне речи,
Душевна катарза, па чистота,
Где је свака линија основа,
Горак живот – машта сва лепота.

Ево зато – усред претварања,
Подмитљивости и сваког зла
Моје срце и даље није грубо,
А крв ми још увек је топла.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)

slike pesnika

Варлам Шаламов – ПОЕЗИЈА

varlam salamov poezija
Поезија је дело седих
Мушкараца, не дечака,
Не полетних, већ рањених
Са борама попут рака.

Сто живота пуним плућима,
Не дечјим, већ мушки живљеним,
На дну тмина, у понорима
И одатле до небеса дигнутим.

Спознаја душевних врхова,
Долина, ритова, дубина;
Поезија је зрелост плодова
И згаслог пламена топлина.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)

slike pesnika

Варлам Шаламов – ЖИВОТ

varlam salamov zivot
Живот – од корица до корица,
Прочитах без сна:
Испод замршених трепавица,
Мрзлина замућена.

По наговештају, сенама
У магли се виде пријатељи;
Зар не – тајне нема
Нигде на овој лепој земљи?

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)

slike pesnika

Варлам Шаламов – ПОЗВАТИ

varlam salamov pozvati
Позвати, позвати глуво доба ноћи – 
И оно ће доћи.
Своме ближњему позавидети,
И он ће умрети.

•С руског превео Дејан Михаиловић








slike pesnika

Варлам Шаламов – ***

varlam salamov na svetle stzaze
На светле стазе парка где је
Колико јуче, и колико чило,
На једној нози кроз алеје
Понеко дете прескочило,

Облаци падају све ниже,
Са неба лије тама,
Земљи вуче све ближе, све ближе
Самртничка чама.

Не, да је више било небо
Било би ми лакше,
Мање бих се бавио хлебом
Мање мислио на седине старачке.

•С руског превео Дејан Михаиловић

slike pesnika

Варлам Шаламов – ЖАР-ПТИЦА

varlam salamov zar-ptica
Лебдећи луташ небом црним,
Мрморећи по ноћима
Пркосиш свим распричаним,
Планинским изворима.

Стрела у лету јарко-црвена,
Искрене бајка си дар,
И изненада приземљена,
Кô бљештавила удар.

У сјајном трену његовом,
Открише ти особине,
(Сакриване пред животом),
Под окриљем тмине.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)



1 Жар-птица – митолошка птица у веровању источних Словена која је преко дана сакривена и спава, а ноћу излеће из свог гнезда и тако бљештава, осветли читаве пределе.

slike pesnika

Варлам Шаламов – ГРОБНИЦА

varlam salamov grobnica
Не давим се у води
И не горим у ватри,
С три аршина¹ дужине
И аршином ширине:
Рајски се врт мери.

Ал' нису свима суђене
Толике површине:
За оне последње сне,
Сред гробне дубине,
Додиром измерене.

Притешњени у тами,
Кô живи што се стискају:
И голи леже у јами,
И они што име немају,
И они што беху сами.

Леже ту мртваци,
Без свађе, плача, слина,
Глупи и мудраци
И отац поред сина,
Без туге и црнина.

Кућа им беше тесна,
Тешња од братске јаме,
И тако тамна, хладна
Без галаме,
Беше им снага узајамна.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)


¹ Аршин – стара мера за дужину, 0,71m
slike pesnika

Варлам Шаламов – ЖЕЉА

varlam salamov zelja
Желео бих тако мало!
Желео бих да сам пањ,
Човек пањ...

Смрзнутих руку,
Смрзнутих стопала...
Врло је храбро бити жив,
Свом телу не бити крив…

Скупио бих у уста слину,
Пљунуо бих на лепоту,
У лица грозоту…

У Божији лик – истину:
Не бих се молио како ваља
Сетивши се богаља...

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)

slike pesnika

Варлам Шаламов – ТРАКТАТ О ВЕРИ

varlam salamov traktat o veri
1
Кад последњим, можда, дисањем
Распламсам угљевља пламен,
И Ватре моћним трептањем,
Испуним земљу и камен.

У белој пустоши леденој,
Без сведока, сам с Ватром,
У простој речи тихо реченој
Њему – молитвом старом.

2
Сунце се крило пô године,
Ал' данас – Боже мили,
Време је да нас дирне,
Како бисмо кући похрлили.

На брзину птице се гнезде
И рибе јуре у плићак;
Немам кад гледати звезде,
Пролећна земљо, мој си знак.

Цвеће, дрвеће и инсекти,
Без лукавства, преваре, лажи
Са сунцем могу живети,
С осмехом пуним дражи.

3
Прегршт сам, ратник Гидеонов,
У тајги пио воду из река
И тада, у времену оном,
Био сам душа од човека.

Ал' на Синајској гори:
Реч горду, незнаних слогова
Чух у некој новој мери,
Којом мери једино Јехова.

4
Добро и зло, топло и хладно,
Поток ватре и тихост леда,
Све је поређењем подељено,
Осећања душе и једа.

Кад је срећа побуда једина
И разлог сутрашњег јада,
Кад је жива и стрвина:
Сва од ужасног смрада.

И то, што биће – неће бити,
Сутра је сунце кô и данас,
Тад ћеш први пут чути:
Будин суђени глас.

5
Тајга, ипак, с разлогом,
Учећи о религијама свим,
Не срете се с једном књигом:
Јеванђељем Христовим.

(1949–1950)

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)

slike pesnika

Варлам Шаламов – БУКЕТ

varlam salamov buket
Цветови с голог стења одрона,
Тамо где и није место за цвет,
Као да су бачени с балкона
У разбацани букет.

Леже у прашини поред пута.
Застадох пред њима – о, чудеса!
С пажњом их ставих испод капута
Дижући се у небеса.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Објављено у часопису Поља, број 527, 2021)
slike pesnika

Варлам Шаламов

varlam salamov biografija poezija

Варлам Шаламов је рођен 18. јуна 1907. године у граду Вологда у свештеничкој породици. Био је руски песник и прозни писац. Након завршене средње школе, 1924. године отишао је у Москву где је радио као кожарски радник. Од 1926. до 1928. године студирао је на Московском државном универзитету одакле је избачен због скривања порекла (навео је да је његов отац – инвалид, без навођења да је свештеник).

Због својих уверења провео је седамнаест година у Стаљиновим затворима и логорима. Рехабилитован је 18. јула 1956. године.

Оно што је писац видео и преживео у логорима нашло се у збирци Приче са Колиме. Објавио је збирке песама: Огњило (1961), Шуштање лишћа (1964), Пут и судбина (1967), Московски облаци (1972), Тачка кључања (1977)…

Примљен у Савез писаца СССР-а 1972. године.

Умро је 18. јануара 1982. године у дому за старе и инвалиде. Сахрањен у Москви.


slike pesnika

Константин Кавафис – БОГ НАПУШТА АНТОНИЈА

konstantin kavafis bog napusta antonija
Кад се изненада, у поноћ, зачује
како пролази невидљива поворка
са сјајном музиком и гласном песмом –
своју судбу што те издала, своја дела
што нису успела, своје животне планове
што су сви оманули – немој бескорисно оплакивати.
Као да си спреман годинама, као јунак,
упути јој поздрав, Александрији која одлази.
А поврх свега, немој се заваравати, не реци како је
то био сан, како те је слух преварио:
немој се спуштати на тако залудне наде.
Као да си спреман годинама, као јунак,
као што теби одговара што си био достојан таквог
једног града,
одлучно приђи прозору
и слушај с узбуђењем, али не
преклињући и тужећи попут кукавице,
као своје последње задовољство слушај звуке,
сјајне инструменте тајновите дружбе,
и упути јој поздрав, тој Александрији коју губиш.

•Превела Ксенија Марицки Гађански
slike pesnika

Јован Дучић – СОНАТА

jovan ducic sonata
Хтедох да ми љубав има лице сретно, 
Као речна нимфа, чије власи дуге 
Весело црвèне; али беше сетно, 
И косе јој беху тамне, кô у Туге. 

Хтедох да запевам млад дитирамб среће, 
А ја најтужнију испевах поему; 
Почнем да се надам, а осетим веће 
Неку слутњу давну, заспалу и нему. 

Тако нову жељу прати суза стара; 
Тако нова љубав у часима холим 
Неосетно ране старинске отвара –
Па ме страх да желим, и ужас да волим.
slike pesnika

Хорхе Луис Борхес – МЛАДА НОЋ

horhe luis borhes mlada noc
Ноћне воде очишћења већ ме ослобађају
многих боја и многих обличја.
У врту птице и звезде већ славе жељени
повратак древних начела сна и таме.
Већ је запечатила тама огледала
што понављају привид ствари.
Гете је лепо рекао: Блиско се удаљава.
Те три речи сажимају сутон.
У врту руже престају бити руже
– желе да буду Ружа.

• Превод Валентина Шекарић
slike pesnika

Чарлс Буковски – НИСАМ ПРЕСТАО МИСЛИТИ НА ТЕБЕ

carls bukovski nisam prestao da mislim na tebe
Нисам престао мислити на тебе,
Волео бих ти ово рећи.
Желео бих ти написати да се желим вратити,
да ми недостајеш
и да мислим на тебе.

Али не тражим те.

Чак ти и не пишем.
Не знам како си.
Недостаје ми да то знам.
Имаш ли планове?
Јеси ли се данас насмешила?
О чему си сањала?
Да ли си се одјавила?
Где идеш?
Имаш ли снове?
Јеси ли јела?

Хтео бих те пронаћи.
Али ја немам снаге.
А немаш ни ти.
И онда узалуд чекамо.
Размислимо о томе.

И запамти ме.
И запамти да мислим на тебе.
Да, не знаш,
али ја живим сваки дан,
оно што пишем, пишем о теби.
И запамти –
потрага и размишљање су две различите ствари.

И мислим на тебе
Али не тражим те.

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта