Кô распукло звоно плачу зоре ваше,
Кô на пиру смрти разлупане чаше,
Како пун је страве прошлих ноћи мук!
Дани, уставите свој демонски трк!
Младост неће доћи више с венцем ружа,
Гробар брзо блатна затегнуће ужа
И кô предзнак пашће лист свео и мрк.
Сунце мучно бије кроз облака слој,
Развејава бура расцветани бадем,
А ја залуд мирис, залуд сунца крадем,
Јер јулских је дана све то мањи број.
О, не даље, дани. Нека Кронос стар
Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји,
С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји:
Још хоћу да срчем испечени нар.
(1913)