slike pesnika

Милутин Бојић – БЕЗ УЗВИКА



milutin bojic bez uzvika
Ни чудног ни новог за нас нема више, 
Све су земље нама и драге и сродне; 
Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише, 
Бесмо мирни, као усред земље родне. 

Отаџбина наша са патње је знана, 
Лутајући ми је носимо у себи; 
Она је у крви наших вечних рана, 
И, кушам те, судбо, такву је погреби! 

Зато нама нису океани страни, 
Ни гробови старих умрлих столећа; 
Мирни смо на гозби у светској дворани 
И кад небрат пије мирис нашег цвећа. 

Ми, као литија, лутамо с трубама 
Од кута до кута, од града до града, 
Час сами, час с децом, стадом и љубама, 
Носећи стегове и власти и пада. 

Понављамо скалу што познасмо рано, 
Скалом судбе, којом други једва мили; 
Зато нама данас ништа није страно, 
Чини нам се, свуда већ смо једном били. 

И кад разгрнемо пепелишта снова,
Стари ће се дани уз реч да помену: 
Слушаћемо ватру и веселост њену, 
Кô домаћин што се вратио из лова 
С песмом, с којом јутрос у планину крену. 

(1917)


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.