Плашим се врела своје љубави.
Чији ће ме одраз у њој докрајчити?
И како ли ћу живети овако незасита?
Прождрљиве су те дубине.
Прво љубе, онда у предворје Хада спроводе.
Тихо ће тећи ова жена туге,
далеко изван ствари,
у свој умор.
И када у том зденцу воде пресуше остаће
Фино изаткана несрећна историја једне душе.
