Свету није потребно много да нас
прогласи лудима, драги.
И све је то благо речено,
много смо ми више од тога.
Изгубљени тако
у свемиру костију и слепила
Љубав уплашеном меном пушта
корење у земљу,
дрхтећи избезумљена од света
где се све што вреди у камен претвара.
Не воли земља ванвременске меридијане
стога се много тога своди на тачку
у којој се све што је прећутано бори за дах.
