Желим бити твоме бићу дом.
Допусти, да ти раме моје буде Почетак и Крај.
На грудима мојим усмрти коначност.
Поклони мом оку ту дечију нетакнутост сна.
Сазидај ме у вечни циркус разиграности.
Начини од мог тела светилиште пољубаца.
Тихо продри до места где Танатос побожно дрема
сањајући о давно изгубљеним стрелама.
Врати ме преданости.
Заштитнички помази океан
мојих паганских слутњи.
Буди мој Творац Дахом
чинећи од мене пражену.
Прогутај све моје најмрачније екстазе.
Смрви ме у апсолутну тананост.
Нека из окова ових васкрсну Небом неоседлани коњи.
Љуби ме као да први пут ствараш песму.
Дотакни ми сузу као Свету колевку тајни
у којем кротка чежња зри.
На крају моје срце разбиј о своје,
док умирући не постане штит Богова.
