slike pesnika

Танасије Младеновић – КО ЦВЕТ СЕ ЗАТВАРАМ



tanasije mladenovic ko cvet se zatvaram
Кô цвет се затварам пред замасима 
Летњих вечери.
Клупчам се у себе,
И ко у рите увијам 
У своје рођене 
Топлине.
Прибирам мисли за скок.
И пратим кретање глечери 
Што стреми у дом мој:
Да дан ми никад 
Не сине.

Ћутим под зеленим небом,
Кô једом заувек 
Преливен.
Чекам под чокоћем таме 
Да вечерњача,
Кô зрела сенка,
Изрони.
Блудим за оним чега немам,
Злослутним муком 
Заливен
И слутим ветровит час 
Што мутне варке 
Разгони.

Почива сав мир тај 
У мени,
Кô туђ и нестваран 
Предео.
Тинња и запламса пепелом 
И ноћним сјајем 
Неким.
Па опет све исто бива.
И залуд сан ми носи 
Врхунац – чист, оседео
Под наносом иња заумног –
Ha горама светлуцавим.
И далеким!

(1969)




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта