Дошло је доба
да нам душа све лекове зна,
и никог, никог не треба,
поносна бескрајна.
У телу нам је побуна.
У телу нам је гађење,
понижење неверство зло.
Дошло је доба
да нам душа све воли и трпи.
На најгорој крпи сања,
благодари, благосиља.
Тела нам се узнесу,
као камење у небеса.
Да прште грме и горе
у мржњи, разочарана, у бесу
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.