Тамо где крв у поток увире,
на обронку планине манастир сија.
Тамо где вера никад не умире,
тамо је света земља Метохија.
Доле, у котлини, подно Проклетија.
Тамо су шуме хајдуке скривале,
сестре за браћом сузе проливале,
само у Господа наде полагале
заједно с њима реке су плакале.
На крст и нејач авети скакале.
Копља и мачеви силно су севали,
јунаци веков'ма светиње бранили,
без страха, гинући, песме су певали,
многе су другове младе сахранили.
У темеље српства кости уградили.
Тамо где тече ледена Бистрица,
тамо где суђаја спокојно спава,
Призрен обасјава једна Лепотица,
над градом бдије Каљаја тврђава.
Тамо је царство Силнога Душана.
Тамо, на гори, врх села Јуника
где ноћи су пуне страве и кошмара,
тамо су сене небеских ратника,
тамо је мртва стража са Кошара.
Тамо је поље косовских божура.
Тамо где крв у поток увире,
тамо где вера никад не умире,
тамо се сабира сва Србадија,
тамо су Љевишка и Патријаршија.
Тамо је света земља Метохија,
доле, у котлини, подно Проклетија.
