slike pesnika

Јаков Шантић – ЈЕДАН ЖИВОТ



jakov santic jedan zivot
Ту на игалу, поред мртва мора,
Испод маслина, ловора и руже,
Док танак мјесец извире из гора
И славуј птице у самоћи туже,
 
У моме срцу ја осјећам тугу
И суза пуно. Ал' ја не знам сада
У тамном болу шта ми душа жели,
За чиме плаче, рад чега ли страда.
 
Дјевојче једно са очима плавим
И плавом косом и осмјехом њежним,
И уснама жарким, пољупце ми нуди, –
Дјевојче једно са осмјехом њежним.
 
Откуд та слика? ... Како дође она,
Души и јави непозната никад? ...
Кô туђин себи, ја у стрепњи питам,
Њезину тајну да лж ћу сазнат икад?
 
Гле, плачем, ево, нити појмим сада
Ни тугу ову, нити узрок њени.
Ах, можда, то је нека бивша љубав,
Вјекова давних, што јеца у мени ...
 
Херцег Нови, 27. 8. 1903.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта