Коју створитељ у свему отка.
Препознати нећеш ни реч саму;
И њој ће тама бити потка.
И ни тишине бити неће.
Ни ствари неће да се слове.
Из таме, мање, већ излеће
Свеопшта тама – знак обнове.
И док је гризе твој пламичак
Суштину њену осветљава
А на све пада лак различак
На самом прагу заборава.
Из жишка случајно запаљеног
Поново општа тама бије
Као да слог се са усана
Јавља у вишку енергије.
И због тог мањи од свих тама
Ал' општој тами страшно близак,
Усред свих сања и омама
Ти дрхтурави буди жижак.
Унутар оног што је против,
Што ништа са светом не једначи
Ти буди нека тама гушћа
Малени жижак расипај, зрачи!
(Из књиге Ледене горе, јужна мора, БИГЗ, 1983)
