slike pesnika

Драгомир Брајковић – ЖИЖАК



Заћи ћеш једном и ти у таму
Коју створитељ у свему отка.
Препознати нећеш ни реч саму;
И њој ће тама бити потка.

И ни тишине бити неће.
Ни ствари неће да се слове.
Из таме, мање, већ излеће
Свеопшта тама – знак обнове.

И док је гризе твој пламичак
Суштину њену осветљава
А на све пада лак различак
На самом прагу заборава.

Из жишка случајно запаљеног
Поново општа тама бије
Као да слог се са усана
Јавља у вишку енергије.

И због тог мањи од свих тама
Ал' општој тами страшно близак,
Усред свих сања и омама
Ти дрхтурави буди жижак.

Унутар оног што је против, 
Што ништа са светом не једначи
Ти буди нека тама гушћа 
Малени жижак расипај, зрачи!

(Из књиге Ледене горе, јужна мора, БИГЗ, 1983)

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.