У јужној, у доњој земљи,
Под пустим небесима,
У хладним гробовима
Ноћ прву приповеда.
Биле су руке
Благовесне, небесне
Ватре што прже.
Коло није заиграло
Око беле цркве самодреже.
Над чијим (ничијим) гробовима,
Над чијим ступовима
Небеса се надносе?!
Пошле су кости прошлости,
И земља доња,
Над њом свет звони,
У рукама жижак трне.
Сузом се свећа
Ни ватром ничег више
Не сећа.
(Из књиге Ледене горе, јужна мора, БИГЗ, 1983)