slike pesnika

Момчило Настасијевић – ХРАМ



Потоње, знам, 
расточиће земља ове кости, 
дубинама да запоје храм. 

Пеците, жеге — 
пламена не спекосте плам; 
ледите, циче — 
леда не следисте лед. 

И нека схоре се све злости — 
смешак им одоли блед. 

Болног тек бол ме, 
кореном у потаји кад 
проклија немо и ниче, 
родна кад затишти злед. 

Тајна то тајни, 
за даљу некуд мену 
отвори вид. 

И обневиди око, 
где прогледала душа 
непробоја кроз тврди 
прострели зид. 

То задњу премашити је мету 
у бездан себе ко крену; 
то силе је у цвету 
мрклу разбудити стену. 

Потоње, знам, 
расточиће земља ове кости, 
дубинама да запоје храм. 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта