slike pesnika

Алекса Шантић – НА ПО ПУТА



aleksa santic na po puta
Остале су за мном баште јоргована, 
Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела... 
Студена ме јесен на пô пута срела 
И по мени пада сухо лишће с грана. 

Кô рањена тица, што би небу хтјела, 
Отима се душа из оловних дана, 
Али кобни вјетар граби је са страна 
Па се натраг тргне премрзла и свела. 

Моји врти, више не чекајте на ме, 
Вратити се нећу из студене таме 
Свог живота... Сунце полагано гасне... 

Хладни сутон пада... Ноћ све ближе иде... 
Једну црну руку моје очи виде — 
И ја чујем само удар тврде красне. 

1909. 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта