slike pesnika

Јарослав Сајферт – КИША ЉУБИЧИЦА



Тек овај трећи гутљај,
овај најдубљи,
опра ми са језика
опору горчину лека
а радосно поуздање вина
у крв ми продире
као светло.

Са челом подупртим дланом
и лактом на писаћем столу
призивам топло наручје
и уста оних,
које сам у животу сретао.
У таквом часу утувих – 
из овог ћутљивог света,
о коме жива душа не слути
а који је једино мој,
нико ме неће отргнути!
Сем смрти.

Кад ноћу пода снег на Петржину,
Маха ујутро гледа
китице снежнобелих ружа
покрите љубавним велом.
Метални јоргован је песников
а китице су његове драге.
Јадница Лори!

И пред нама је горело густо време,
црни дим је куљао.
Била је тама и живот је мрачно тутњао
као вагони под земљом.
Славуји су певали, ратови грмели,
а зими је падао снег.

Туга је бескрајна.
Понекад такође гледам
бело снежно цвеће,
што припада вољеним очима
и слатким уснама.
Но цветови се брзо истопе
на земљу кану сузе.
Смрти се ипак одупирем
држећи се за ивице стола,
као путници на палуби Титаника
што се ограде грчевито држаху,
док је брод тонуо,

И као у сну понекад слушам
кишу љубичица.

Превео Светислав Костић




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта