slike pesnika

Бранко Миљковић – МОРАВА



branko-miljkovic-morava
1
Ноћ, још нисам био изашао из ноћи
пуне праведности и трансценденталних муња
а у моме духу око кога су се ројили златни инсекти
чула се зимска музика што сања слатке врхове.

Још сам својим сећањем додиривао друге пределе
али већ имах дан и љубав коју нисам тражио,

2
Ја чујем и видим њену истину
њен шљунак тврд међу зубима
благ у срцу где ми силази по светлост
осетљива звезда.

Гаси само злонамерне ватре,
сунцу ни у чему није супротна.
Какав страшан склад између
риба и рибара које подједнако воли.

Високо један је круг под којим се све одиграва
својом удаљеношћу омогућује нам пространства
ономе ко га схвати буде око главе
и светли док реке теку уокруг.

Оде а опет све је ту.
Орач широким замахом руке почиње годину.
Лето: ласте се купају рибе лете
анђели певају над водама.

3
Речи ће ми помоћи да утврдим
где она почиње
да ли тамо где је гледам
или тамо где је још нема
или тамо где се срце
испуни песком и заборавом

Шта речи знају о води
која изгуби све што нађе
коју волим да доказујем
коју желим да учиним стварном
а да је не зауставим
а да је не повредим?

4
Сада се улива у брдо испод месеца
где расту небесне биљке са земаљским цветовима
и дрвеће на коме рађају електрични плодови
и празна огледала
и празна огледала јер нема
ничега са друге стране.

Ево моје љубави
ево моје крви
ево мојих костију
ево свлачим своју људску кожу
и у црну земљу лежем.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта