Господар поета на раскошном тлу
Правит једну од глупости две
У збрканом свету сањати све
Кад рука шета око напукле главе
И таваница неба прокисне сва
Тад величином речи немоћан бих
Кошмар чула објаснити свих
Прими ме себи Преозбиљности света
Господарице живота у слемиру том
Ко бледу светлост стави ме у стих
И у последњој нади подари ми дом
Узео ме за душу грозничави јез
У молитвама својим помињем те ја
Дођи ми у облику патње да
Представи смрти суделују два
Кроз мелемне сузе Господарице гле
Посустало сунце златом опточено
У свемирским лађама полако гре
Отварајућ облак бескраја новог
Пођимо крадом у бескраја говор
Оптерећени надом нове речи
Говоримо тихо бесмртна слова
Час она час ова час она час ова