Прасак на крају,
Као и на почетку.
Лом, као да се дроби
Лака срча.
Распореди тектонски,
Суморна смрча
У корену свега.
Слом у зачетку.
Пре рођења све зачето.
И у генима.
Измешале се све
Зверске супротице.
Кров нам се тресе.
У ветровите странпутице
Крећемо, кô обезнањени.
Сад и у сенима,
Што на видик стижу,
Гледамо паслику, зли сан
Будућег.
Време о време се
Судара и таре.
Шушти небо од светлосне снаге,
Од љуте паре,
Што разорну моћ
Збија у ноћ,
У дан.
Нагнут полумесец
Стрши понад наших глава.
Звезда, у средини,
Злослутним сјајем се зари:
Зелено, не волим те зелено,
Јер, ако овлада, ако светом зацари
Биће то вулкан
Из ког грми и куља —
Лава!
(1992)
