slike pesnika

Стеван Раичковић – ЈУТРО



stevan raickovic jutro
Јутро је јагње бело што пасе по небу звезде.

Кад видим плаво небо, заборавим на глад
И моје бледе руке што као кумова слама нестају
Иза тршчаног крова, тамо где престаје град.

Знам да би све било голо без овог бескрајног плавила
И птица да би свака, што мине као цвет завитлан,
По један сиви камен, по једна туга била.

Јутро је јагње бело што мине кроз плави лан.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта