slike pesnika

Стеван Раичковић – ЈУТРО



stevan raickovic jutro
Јутро је јагње бело што пасе по небу звезде.

Кад видим плаво небо, заборавим на глад
И моје бледе руке што као кумова слама нестају
Иза тршчаног крова, тамо где престаје град.

Знам да би све било голо без овог бескрајног плавила
И птица да би свака, што мине као цвет завитлан,
По један сиви камен, по једна туга била.

Јутро је јагње бело што мине кроз плави лан.



Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза