slike pesnika

Стеван Раичковић – ДАВНА УЛИЦА



Много је априла прошло, без броја,
Сад ме ноћ гледа ко из рога: 
То опет стоји добра, моја, 
Давна улица, босонога.

Опет ме гледају ниске куће
Са прозорима ко очи сове.
Скоро већ бледи и свануће
Пашће дрхтаво на кровове.

Небо одлази из дрвореда.
По бледој путањи месец клеца.
А давна улица тихо испреда
Дане када смо били деца.

…Као да чујем: точкови клопоћу
И расте облак иза кола.
Ми дуго, дуго, до касно, ноћу, 
Играмо на два гола…

Сад се улица плави ко море.
Прашина бива већ румена.
И чујем јасно разговоре
Друге но из наших времена.

Осећам улицу: расте у мени.
Проћи ће још година многа.
Дуго ће, дуго да ме сени,
Улица давна, босонога.



Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта