slike pesnika

Сима Пандуровић – СВУДА ЈЕСЕН



sima pandurovic svuda jesen
Сто голих грана, кô сто црних руку, 
У шиби кише из врта се пружа 
Прозору моме, где последња ружа 
У болну јесен жалостиво вене, 
Док монотоно допире до мене 
Звук капи које о прозоре туку. 

Сто голих тежња, кô сто црних руку, 
У киши суза вапију и траже 
Умрлих ружа мирисе што блâже, 
Умрлих дана спомен који трне 
Уз куцње срца кô добоше црне; 
Који време, живот вечном стану вуку. 

И свод кô црни симбол је наднесен 
Над општу, тужну мочар... Свуда јесен! 

Сто ветрова, као сто уздаха, веју 
Преко хрпе жутог лишћа које труне, 
Алејама што се баруштином пуне, 
Стазама где, као из давних давнина, 
Јеца марш поспаних сложних виолина 
Живота, кад зраци са заранка греју. 

Сто уздаха, као сто ветрова, веју 
Мојим вртом нада и спомена благих 
У јесени мутној мојих жеља драгих, 
Кад спомени редом, кô лишће са грана, 
Падају уз тужни шумор ових дана 
Што јад и пропаст и заборав сеју; 
Кад спомен по спомен, сваки час однесен, 
Пада у блато. Јесен... Свуда јесен! 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта